Smrt u Tangeru

Vešto prateći tragove, zajedno sa našim divljim detektivima, Damirom Šodanom i Mehmedom Begićem, sišli smo u središte vatre i pripremili za vas pravu poetsku poslasticu.

Pod naslovom Smrt u Tangeru okupljene su izabrane pesme Leopolda Marije Panera, jednog od najznačajnijih španskih pesnika koji je za sebe tvrdio da je inkarnacija Bodlera. Nastavljajući nadrealističku tradiciju Lotreamona, Panero je baštinio“estetiku ružnoće, divljom snagom oživljavajući izobličene pejzaže, atmosferu krajnjeg očajanja i apokaliptične prizore u kojima se odigrava neprestana borba erosa i tanatosa.

Leopoldo Marija Panero (1948-2014), takozvani „omiljeni ludak“ španske književnosti bio je jedan od najvažnijih savremenih španskih pesnika, od samog početka najčešće povezivan sa grupom Novisimos. Bio je sin istaknutog frankističkog intelektualca i pesnika Leopolda Panera i brat takođe pesnika Huana Luisa Panera. Kao i mnogi drugi potomci Frankovih pristaša iz višeg društvenog ešalona, Panero je u mladosti bio dugo fasciniran levičarskim idejama, što ga je koštalo zatvora. Adiktivne osobnosti, sklon drogama i alkoholu još od 70-ih prošlog veka u više je navrata lečen po psihijatrijskim ustanovama, da bi se nakraju skrasio u duševnoj bolnici otvorenog tipa u Las Palmasu na Kanarskim otocima. Bez obzira na brojne životne nedaće L. M. Panero je napisao zavidan pesnički opus iskazavši se i kao esejist, prevodilac i pripovedač. Izbor iz bibliografije (poezija): Tako je utemeljena Ulica Karnabi (1970), Teorija (1973), Narcis u poslednjem akordu flautâ (1979), Poslednja reka zajedno (1980), Protiv Španije i druge pesme neljubavne (1990), Rupa zvana Nikadviše (1992), Pesme iz Mondragóna (1999), Mučenje u križu ustiju (2000), Teorija straha (2000), Ples smrti (2004), Heroin i druge pesme (2014).